Jedno od najčešćih pitanja koje plivači početnici i rekreativci postavljaju glasi: „Zašto se umorim posle samo jedne ili dve dužine u bazenu?“ Mnogi automatski pretpostavljaju da nemaju dovoljno kondicije, ali u većini slučajeva fizička sprema uopšte nije primarni problem. Stvarni krivac je neefikasna tehnika plivanja.
U plivačkoj trenažnoj praksi ovo pitanje se čuje gotovo svakodnevno. Zanimljivo je da se svaki plivač ne zamara iz istog razloga: neki su potpuno novi u vodi, dok su drugi razvili loše trenažne navike zbog kojih svaki zaveslaj zahteva znatno više energije nego što bi trebalo.
1. Potpuno ste novi u plivanju
Ako ste tek počeli sa plivačkim treninzima, sasvim je normalno da se osećate iscrpljeno. Plivanje je specifičan bazični trening izdržljivosti koji istovremeno aktivira gotovo sve glavne mišićne grupe, dok vaše telo tek uči kako da balansira i bori se sa otporom vode. Nemojte očekivati da se vaša aerobna izdržljivost izgradi preko noći. Kako se vaša biomehanika pokreta bude popravljala, plivanje će prirodno postajati sve lakše i ekonomičnije.
2. Vaša kraul tehnika je neefikasna
Loša tehnika stvara ogroman dodatan otpor vode (drag), primoravajući vaše telo da radi znatno jače nego što je potrebno.
Najčešće tehničke greške na bazenu uključuju:
- Podizanje glave nagore prilikom udisaja (što uzrokuje da vam tonu noge).
- Propadanje vodeće ruke dok uzimate vazduh.
- Plivanje sa potonulom karlicom i kukovima.
- Započinjanje zaveslaja (povlačenje) prerano ili prekasno.
- Prekomerno i nekontrolisano kikanje nogama – ili potpun prekid rada nogu.
Čak i najmanje tehničke korekcije mogu napraviti drastičnu razliku u tome koliko energije trošite po preplivanoj dužini.
3. Zadržavate dah umesto da izdišete pod vodom
Ovo je jedna od najvećih i najopasnijih grešaka koje plivači prave. Mnogi početnici naprave grešku tako što nakon udisaja zadrže veliku količinu vazduha u ustima umesto da puste da vazduh pređe u pluća i zatim ga postepeno i kontinuirano izdišu pod vodom.
Kao rezultat toga, telo ne dobija dovoljno svežeg kiseonika sa svakim ciklusom disanja. To stvara brzi osećaj gubitka daha, rani umor, pa čak i neprijatan osećaj pritiska ili gušenja u grudima. Rešenje je da opušteno udahnete vazduh u pluća i vršite stalan izdisaj pod vodom kroz nos i usta, kako biste bili spremni za sledeći čist udah.
4. Plivate sa prevelikom tenzijom u telu
Mnogi rekreativci postaju kruti u vodi jer se podsvest bori sa strahom od tonjenja. Grčevita ramena, stisnute šake i ukočen trup uzalud troše dragocene zalihe glikogena i čine plivanje izuzetno napornim. Opušteno i prirodno telo znatno lakše klizi kroz vodu i održava pravilnu hidrodinamičku liniju.
5. Pokušavate da plivate prebrzo
Raširena je zabluda da brže plivanje ujedno znači i brži trenažni napredak. U realnosti, forsiranje jakog tempa pre nego što savladate osnovnu tehniku vodi u momentalni anaerobni zamor i skok pulsa. Usporite ritam, fokusirajte se na tečne zaveslaje i održavajte stabilnu trenažnu zonu.
6. Zaveslaj i disanje vam nisu u sinhronizaciji
Kraul tehnika funkcioniše besprekorno samo kada zaveslaj rukom, rotacija kuka, rad nogu i disanje deluju kao jedna celina. Ako požurujete udah, pravite pauzu u zaveslaju ili gubite ritam, svaka dužina bazena će delovati znatno teže nego što zapravo jeste.
Pogledajte kako vrhunski plivači i triatlonci vladaju vodom – oni se ne bore sa njom. Njihovi pokreti su tečni, opušteni i savršeno tempirani, što im omogućava da plivaju izuzetno brzo uz minimalnu potrošnju energije.
Tabela: Najčešće greške i trenažna rešenja
| Greška | Bolji pristup |
|---|---|
| Loša tehnika | Fokusirajte se na položaj tela i hidrodinamičnu poziciju (streamline) |
| Zadržavanje daha u ustima | Pustite vazduh u pluća, pa ga postepeno i kontinualno izdišite pod vodom |
| Plivanje sa zgrčenim/krutim telom | Ostanite opušteni u vodi |
| Pokušaj prebrzog plivanja | Plivajte kontrolisanim i umerenim tempom |
| Loš tajming disanja | Uskladite disanje sa rotacijom tela |
| Novi ste u plivanju | Gradite izdržljivost postepeno |
