Dragan Samardžić je po 3. put pokorio paklenih 1.220 km B-Hard-a

Zamislite ovo: 1.220 kilometara beskompromisnog druma, čak 17.000 metara vertikalnog uspona i vremenski limit od 90 sati koji visi nad glavom kao giljotina. To je B-Hard Ultra Race, jedna od najzahtevnijih i najspektakularnijih ultra-biciklističkih trka na Balkanu. Za većinu nas, ove brojke zvuče kao naučna fantastika. Za našeg današnjeg gosta, to je bio teren za još jedno dokazivanje.

On je Dragan Samardžić, ultra-biciklista koji je na ovogodišnjem, osmom izdanju ove trke uradio ono što polazi za rukom samo najspremnijima – po treći put u karijeri uspešno je prešao celu trasu i ušao u cilj sa fantastičnim vremenom od 83 sata i 40 minuta!

Od paklenih 40 stepeni u Hercegovini, preko epskih uspona na Visočicu, Jahorinu i Vlašić, pa sve do opasnih sekundi proklizavanja na pesku Kozare – Dragan je prošao kroz sve faze fizičkog i mentalnog pakla. U nastavku teksta donosimo vam njegovu kompletnu, autentičnu priču iz prvog lica o tome kako je izgledala ova četvorodnevna borba sa drumom, vremenom i samim sobom.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели rekreativno.com (@rekreativno_com)

Najteži momenat: Kriza i preživljavanje na ultra distanci

B-Hard obiluje teškim deonicama, ali koji je bio onaj prelomni, fizički i psihički najteži momenat kada si morao da izvučeš poslednje atome snage?

Iako na ovoj trci ima bezbroj surovih uspona sa ogromnom visinskom razlikom, za mene su tri uspona pred Konjic bila ubedljivo najteži trenuci. Ti usponi nisu predugački – imaju dva, tri i četiri kilometra – ali konstantan nagib od oko 10% u tom trenutku deluje kao zid.

Taj dan je za mene počeo u pola pet ujutru. Do tog trenutka, pred sam kraj dana, već sam imao 290 pređenih kilometara u nogama i preko 6.000 metara akumuliranog uspona. Bio sam potpuno iscrpljen. Vozite po mraku, oko deset uveče, ne vidite ništa, a pred vama su tri brda koja morate da savladate.

Tada nastupa čista psihološka borba. Sećam se da sam u sebi ponavljao: „Dragane, izdrži još samo ovih pet-šest kilometara. Tamo te čeka smeštaj, tuš, spavanje, a sutra je još samo jedan dan i stigao si na cilj“. Kada u ultra-maratonu pobedite taj unutrašnji glas koji vas moli da odustanete, znate da ste uradili najveći deo posla.

Najlepši deo: Emotivni vrhunac trke

B-Hard prolazi kroz neke od najlepših predela Balkana. Koji je za tebe bio najlepši momenat i najspektakularniji deo ove ultra trke?

Ako moram da izaberem jedan, najlepši momenat na celoj trci, to je definitivno uspon na Visočicu. Sam uspon se nalazi na 1.620 metara nadmorske visine, a pejzaž koji te tamo dočeka je prosto nestvaran. Sa leve i desne strane se pružaju nepregledni pašnjaci i surovi kamenjar, bez ijednog drveta u vidokrugu. Osećaj je neverovatan – bukvalno kao da si sleteo na neku drugu planetu.

Taj uspon jeste kratak i jak, ima oko 4 kilometra sa 400 metara vertikalne razlike i ide „pravo u nebo“, ali svaki put kada se nađem tamo, ja svesno usporim. Jednostavno se opustim, relaksiram i uživam u tom prizoru. To je trenutak koji mi donese neverovatan mir i odmor za srce i dušu. Veruj mi, taj predeo je jedan od glavnih razloga zašto se svake godine iznova vraćam na B-Hard.

Hidratacija i ishrana: Praktični saveti za ultru

Kako izgleda energetski plan za napor koji traje danima? Kako si rešio pitanje hrane i hidratacije na stazi?

Na ultra-maratonima poput ovog, ishrana i hidratacija se planiraju matematički. Moj osnovni cilj bio je unos od 70 do 90 grama ugljenih hidrata po satu vožnje, prilagođavajući se temperaturi i dobu dana.

Evo kako je ta strategija izgledala u praksi:

• Domaći recept za energetski napitak: Umesto da trošim bogatstvo na gotove napitke, sam pravim svoju mešavinu. U bidon od 800 ml vode sipam 60 grama maltodekstrina, 30 grama fruktoze i 1 gram soli. Ovaj napitak pruža stabilan izvor energije za oko sat do sat i po vožnje u „zoni 2“.
• Zalihe u torbama: Za svaki slučaj, uvek sam uz sebe imao „tešku artiljeriju“ – po 10 Peroton i SIS gelova, kao i po 10 kesica ugljenih hidrata i zamenskog praška za energiju. Gotove gelove sam čuvao uglavnom za teške i duge uspone.
• Unos na svakih 15-20 minuta: Na drumu nema čekanja da osetite glad ili žeđ. Na svakih petnaestak minuta sam unosio energiju – kroz napitak, gelove, ili brze šećere poput Coca-Cole, energetskih pića i Snickers čokoladica.
• Zlatno pravilo protiv „Bonka“: Najvažnija stvar u ultra-biciklizmu jeste da nikada ne dozvolite telu da doživi energetski kolaps. Jednom kada upadnete u bonk, povratka nema i trka je gotova. Ključ je u sporijem, ali konstantnom tempu i neprekidnom unosu goriva.

Neočekivani problemi i zanimljivosti sa staze

Na trasi od 1.200 kilometara nemoguće je izbeći nepredviđene okolnosti. Koji su bili tvoji najstresniji i najneočekivaniji trenuci?

Kod mene su se na ovoj trci desila tri ozbiljna izazova, uglavnom na brzim spustovima:

1. Sekunde u pesku na Kozari: Tokom brzog spusta sa Kozare, uleteo sam u pesak u jednoj krivini. Oba točka su proklizala i u tom trenutku sam mislio da je sve gotovo i da letim u provaliju. Srećom, nakon sekundu-dve, gume su ponovo uhvatile kontakt sa asfaltom i uspeo sam da izvučem bicikl.
2. Umor i „nestala“ oprema na Jahorini: Kada je na spustu sa Jahorine počela kiša, stao sam da obučem kišnu jaknu, ali je nisam našao ni u ramnoj torbi ni u džepovima. Uhvatila me je ozbiljna panika da sam je izgubio. Zapravo, bila je sve vreme ispred mene, spakovana u torbici između aero-barova. Toliki umor vas jednostavno spreči da racionalno razmišljate u trenutku.
3. Nezaključana navigacija na pljusku: Na istom spustu sa Jahorine, pljusak je počeo da pritiska ekran moje navigacije jer sam zaboravio da ga zaključam. Uređaj je počeo sam da pali i gasi ekrane i brljavi podatke. Lekcija za ubuduće: zaključavanje ekrana na ciklo-kompjuteru je prva stvar koju radite kada krene kiša.

Logistika i strategija odmora

Kakva je bila tvoja logistika pre trke i kako je izgledala strategija odmora tokom ova četiri paklena dana?

Moja logistika je zapravo počela u Beču, odakle sam u četvrtak stigao u Banjaluku kombijem koji mi inače služi kao „baza“ za trke, a vratio sam se kući autobusom. Što se tiče odmora na samoj trasi, strategija je bila jednostavna: preživeti ekstremne uslove i ugrabiti svaki minut sna. Spavao sam kod prijatelja i u proverenim smeštajima, poput onog kod Alije Hajduka u Konjicu, gde boravim već treću godinu zaredom.

Ključ je bio u tome da preduhitrim najteže okolnosti. Na primer, trećeg i četvrtog dana sam ustajao već u četiri ujutru kako bih izbegao nesnosne hercegovačke vrućine i haos na magistralama sa šleperima i lokalnim saobraćajem.

Borba sa umorom je bila konstantna – od vožnje po opasnom, skinutom asfaltu nasutom šljunkom, preko saobraćajnog kolapsa u Sarajevu koji me je psihički dotukao, pa sve do poslednjih kilometara pred Konjic koje sam vozio u potpunom mraku, savladavajući tri uzastopna uspona. Na kraju vas, kada mislite da je sve gotovo, sačeka neočekivani uspon od 10 kilometara kod Kneževa na koji potpuno zaboravite i jak čeoni vetar koji vas tera da okrećete pedale i na spustu.

Setup bicikla i strategija pakovanja

Možeš li da nam detaljnije predstaviš setup svog bicikla i strategiju pakovanja za ovako zahtevnu trku?

Priprema opreme za ultra-distance zahteva matematičku preciznost. Svaki gram i svaka torba moraju da imaju tačnu namenu:

• Pogonski prenos za uspone: Da bih savladao ozbiljne procente, koristio sam napred pogon sa šajbnama 50/34, dok je pozadi bila kaseta 11-34, što mi je omogućilo optimalan prenos na dugim brdima.
• Ključne modifikacije za udobnost: Na lagani aluminijumski ram montirao sam karbonsku viljušku, RedShift lulu koja ublažava vibracije i aero-barove. Izbor je pao na anatomske gume od 30 mm sa bezbednijim TPU unutrašnjim gumama, dok je sedište bilo ultra-biciklistički ručni rad Infinity Elite.
• Koncept i raspored torbi: Koristio sam sistem od tri torbe kako bih težinu zadržao u centru bicikla. U velikoj ramnoj torbi (4,2L) nalazila se glavna zaliha hrane, praškastih ugljenih hidrata i elektronika. Mala torba na ramu (1,2L) služila je za kofeinske SIS i Peroton gelove dostupne u svakom trenutku vožnje.
• Mehanika i hitne situacije: Torbica iza sedišta bila je rezervisana isključivo za prvu pomoć, lekove, mini-alat i rezervne delove za lanac i gume, dok je pumpa stajala fiksirana na samom ramu bicikla.

Koje su tvoje glavne preporuke za bezbednu i uspešnu vožnju na dugim distancama?

Moja filozofija treninga:

• Vozim za bečki klub VICCRD, ali pošto niko tamo ne praktikuje ultra-distance, uglavnom treniram sam. Solo vožnja vam daje potpunu slobodu da kontrolišete ritam, strategiju i vreme bez pravljenja kompromisa sa drugima.

Ključni saveti za preživljavanje na drumu:

• Domaći energetski napitak: Umesto skupih kupovnih gelova, pomešajte 60g maltodekstrina, 30g fruktoze i 1g soli u 800 ml vode. To je jeftina, čista energija koja vas drži sat do sat i po u optimalnoj zoni vožnje.
• Gume čuvaju glavu: Nikada ne krećite na veliku trku sa starim gumama. Ja pred svaku trku stavljam nove gume i koristim TPU unutrašnje gume. One se prazne postepeno (pola minuta do minut), što vam daje vreme da bezbedno ukočite na spustu, za razliku od običnih guma koje eksplodiraju u sekundi.
• Taktika protiv pasa na uzbrdici: Psi ultra-bicikliste uvek napadaju na brdu. Kada se to desi, siđite sa bicikla i koristite ram kao barijeru između sebe i psa.
• Zaboravite ego i sprečite „Bonk“: Najveća greška je prebrz tempo. Vozite konstantno, jedite redovno i ne dozvolite sebi da dođete do tačke potpunog sagorevanja organizma.