Naš prvi intervju radimo sa čovekom koji je po svemu poseban i koji je svojim rezultatima apsolutno zaslužio da otvori ovo novo poglavlje našeg portala. Kada govorimo o ekstremnoj izdržljivosti, sportske discipline se često dele na teške i nemoguće. Naš današnji gost bira ove druge.
On je neko za koga se sa ponosom može reći da je istinski ultratriatlonac – čovek koji je uspešno završio trku trostrukog Ironmana i entuzijasta koji je, u sklopu sopstvenog mentalnog i fizičkog izazova, preplivao neverovatnih 30 kilometara u bazenu.
Njegov sportski put počeo je akademski i školski. Korak po korak, pomerajući granice ljudskih mogućnosti, išao je preko sprint varijante, olimpijskog triatlona, poludistance, pa sve do pune distance i legendarne Ironman titule. A onda je otišao još dalje – u zonu trostrukog Ironmana.
Od njegovih ranijih uspeha u čistom trčanju, ostaje upisano učešće na Palićkom ultramaratonu, gde je za 6 sati pretrčao sjajnih 63 kilometra. Ceo intervju pogledajte na Instagramu putem linka:
View this post on Instagram
Koliko je Nenad fokusiran, uspešan i koliko snažno može da utiče na motivaciju svakog od nas, najbolje oslikava jedna rečenica iz njegovog video-obraćanja. Pred kraj trke trostrukog Ironmana, dok je iza sebe već imao kilometre plivanja i biciklizma, predstojalo je ono najteže – trkački segment od 126,6 kilometara.
Na svega 20 kilometara do cilja, kada je telo uveliko otkazalo poslušnost i kada bi većina pomislila na odustajanje, Nenad je pokazao šta znači nesalomiv duh. Nije razmišljao o stajanju, već je u šali, ali sa neverovatnom rešenošću, pomislio: „Ako više ne budem mogao da trčim, koliko li će mi teško biti da puzim do cilja?“ To je mentalni sklop šampiona.
Ono što fascinira jeste činjenica da je Nenad rođen 1992. godine. Pred njim je tek ono najbolje i najizazovnije u svetu ultratriatlona. Zvanični Ironman postao je 2023. godine, trostruku distancu je pokorio već 2025. godine, a trenutno se sprema za sledeći korak koji zvuči nestvarno – četvorostruki Ironman!
Nenadova priča je daleko veća od svakog intervjua, a njegova filozofija života je lekcija za sve nas. U nastavku pročitajte 9 ekskluzivnih odgovora o tehničkim detaljima njegove svakodnevice: kako izgleda struktura treninga koja rađa ovakve uspehe, koliko nedeljno trenira, na koji način balansira ishranu i kako uspeva da oporavi telo koje svakodnevno izlaže nadljudskim naporima.
Spremite se za ozbiljnu dozu motivacije i insajderskih saveta iz prve ruke.
1. Kako izgleda Vaša struktura treninga i kakav Vam je nedeljni plan?
U toku jednog trenažnog mikrociklusa od 7 dana najčešće imam između 10 i 12 treninga. Ponedeljkom radim trening snage i lagano trčanje. Utorkom je plivanje. Sredom radim trening snage, uz trčanje ili bicikl. Četvrtkom je plivanje. Petkom radim trening snage i trčanje. Subotom je plivanje, a nedeljom najčešće duža vožnja bicikla, uz povremeno kraće trčanje.
U proseku to bude 3 treninga snage, 3 plivačka treninga, 3–4 trkačka treninga i 1–2 biciklistička treninga.
2. Kako izgleda Vaš jednodnevni meni?
Doručak se najčešće sastoji od jaja, povrća i jogurta. Ako zatreba užinu jedem orašaste plodove.
Prvi ručak se sastoji od mesa uz pirinač ili krompir i manju količinu povrća. Drugi ručak je uglavnom sličan prvom.
Večera je najčešće slična ručku, a kada sam u žurbi biram jednostavnije opcije poput tunjevine sa kus-kusom ili testenine sa pesto sosom.
3. Kako izgledaju specifične pripreme za ultra-distance, konkretno za plivanje od 30 kilometara?
Priprema za plivanje od 30 km pre svega podrazumeva redovnost i dosledno sprovođenje plana treninga. Plivao sam tri puta nedeljno, sa ukupnim obimom od približno 7 do 10 kilometara. Većina treninga bila je laganijeg intenziteta, sa dosta tehničkih vežbi uz korišćenje peraja, lopatica i plovka, uz povremene intervalne treninge.
Tokom plivanja od 30 km na neparnim kilometrima unosio sam manju količinu izotonika, a na parnim jedan energetski gel i malo vode. Na 10. i 20. kilometru pojeo sam kroasan sa čokoladom kao dodatni izvor energije.
4. Možete li nam reći gde se tačno nalazi Vaša Zona 2 (aerobna zona)?
Na osnovu spirometrijskog testiranja, moja Zona 2 nalazi se između 135 i 160 otkucaja u minuti.
Većinu dugih i laganijih treninga realizujem u toj zoni, pa procenjujem da približno 70% ukupnog trenažnog obima otpada na rad u Zoni 2, dok je ostatak rezervisan za intervalni rad i više intenzitete.
5. Kada ste bili u jeku najtežih priprema, koliko je iznosio Vaš maksimalni broj sati treninga u samo jednoj sedmici? Kako telo uopšte izdrži taj napor?
U najtežem delu priprema maksimalni nedeljni obim bio je oko 22 sata treninga. Takav napor telo može da izdrži samo ako se do tog obima dolazi postepeno, kroz kontinuitet i dobru raspodelu treninga.
6. Svi pričaju o treningu, ali ključ je u oporavku. Koliko sati spavate tokom teških trenažnih blokova i koje metode oporavka daju najbolji rezultat kod Vas?
Tokom intenzivnih trenažnih blokova trudim se da spavam oko 7 sati, najčešće od 23 do 6 časova. Kada imam priliku, ubacim i kratko popodnevno dremanje od 20 minuta.
Od metoda oporavka koristim hladan tuš nakon jutarnjih treninga i kraće rastezanje posle trčanja, a ponekad i pred spavanje. Povremeno nakon plivačkih treninga koristim i saunu. Na sportske masaže idem s vremena na vreme, ali ne redovno.
7. Pored klasične ishrane, kako izgleda Vaš protokol suplementacije? Šta uzimate for oporavak mišića i očuvanje imuniteta?
Nakon jutarnjeg treninga unosim proteinski suplement, uz doručak koristim omega-3, dok nakon večere uzimam kreatin, magnezijum bisglicinat i suplement za zdravlje zglobova.
8. Da li je Vaša ishrana u potpunosti usklađena sa Vašim načinom života, poslom i porodicom, ili ste morali da pravite ogromne kompromise i žrtve?
Nisam morao da pravim velike kompromise niti žrtve. Trudim se da jedem kvalitetno i da izbor hrane bude usklađen sa količinom treninga, ali se ne opterećujem brojanjem kalorija.
Iskreno, ponekad nisam siguran da li mnogo treniram zato što mnogo jedem ili mnogo jedem zato što mnogo treniram.
9. Koje su tri najbitnije stvari koje nikada ne treba preskočiti u pripremama za trku, a koje biste savetovali rekreativcima koji žele da podignu svoje granice?
Prva stvar je disciplina i doslednost u sprovođenju plana treninga. Svaki odrađen trening gradi samopouzdanje i na dan trke znate da ste uradili sve što je bilo potrebno.
Druga stvar je da trku unapred podelite na manje segmente i da se na trci fokusirate samo na trenutni segment, umesto na ukupnu dužinu trke.
Treća stvar je da, ukoliko je trka duža, unapred napravite plan unosa energije i hidratacije i da ga obavezno isprobate na treninzima.
