Veštačka inteligencija (AI) je bez sumnje postala glavna tema o kojoj svi pričaju, primoravajući nas da preispitamo svoje karijere, hobije, pa čak i način na koji pišemo stručne tekstove. Kada se pokrene pitanje koje bi poslove AI mogao da ugrozi u budućnosti, odgovor je jasan: uticaj je blaga reč – „zameniti” je mnogo precizniji termin.
Ali, šta je sa sportskim trenerima? Da li način na koji treniramo – i način na koji dobijamo psihološku, fizičku i sociološku podršku u sportu – može u potpunosti da zameni veštačka inteligencija?
Skeptici će odmah reći da je ljudski dodir neophodna komponenta efikasnog treniranja i mentorstva. Ipak, za uspeh na ovom polju ljudski dodir možda uopšte nije nužan – dovoljno je samo pružiti savršenu iluziju tog dodira.
Ako prihvatimo činjenicu da je veštačka inteligencija tu da ostane, vredi pogledati kako se ona već sada koristi u sportu. Na tržištu postoji niz polu-inteligentnih aplikacija koje prilagođavaju vaše treninge na osnovu metričkih podataka koje u njih unosite sa svojih pametnih satova i senzora.
Međutim, te aplikacije su uglavnom odraz lične filozofije njihovih programera. Neke se oslanjaju na tradicionalnu periodizaciju, dok druge forsiraju visokointenzivne intervalne treninge (HIIT). AI je fleksibilan, ali trenutno operiše isključivo u okviru informacija koje su mu zadate.
Iskustvo iz praksi: Moć preciznih podataka (Prompt Engineering)
U trkačkom i triatlonskom svetu, prelazak u pedesete godine sa sobom nosi velike fiziološke promene. Telo iza sebe ima decenije kilometraže, a parametri poput maksimalne potrošnje kiseonika (VO2 max) prirodno počinju da opadaju.
Kada siledžijski pitate ChatGPT kako da optimizujete zimski trening da biste stimulisali VO2 max bez prevremenog dostizanja vršne forme, rezultat će biti loš. Dobićete generički šablon koji podseća na površne tekstove iz muških časopisa.
Ali, ako sistem nahranite preciznim podacima – unesete svoje kompletne dnevnike treninga za poslednjih 10 godina, svoje zdravstvene ciljeve, precizne rute i ciljne pejsove – rezultat se drastično menja. AI vam u roku od 10 sekundi može generisati inovativne ideje i strukturu struktuiranog treninga o kojima sami niste razmišljali.
Ova razlika u kvalitetu odgovora svodi se na takozvani inženjering upita (Prompt Engineering). To je veština pisanja preciznih, kontekstualnih instrukcija za AI kako bi kreirao maksimalno koristan i personalizovan sadržaj.
Ko će preživeti: Ljudski treneri ili algoritmi?
Gledajući brzinu razvoja tehnologije, niži nivoi sportskog treniranja – oni treneri koji klijentima samo prodaju generičke PDF planove treninga i šablone ishrane – vrlo brzo će postati prošlost. Sa druge strane, treneri sa stvarnim iskustvom iz realnog sveta, oni koji nude empatiju, podršku na samim trkama i grade autentične ljudske odnose, bez problema će preživeti ovaj talas.
Trenutni AI sistemi koje koristimo spadaju u kategoriju Uže veštačke inteligencije (ANI – Artificial Narrow Intelligence). Oni su dizajnirani za specifične, uske zadatke (poput Siri, Alexa asistenata ili chat botova). Sledeći nivo je Opšta veštačka inteligencija (AGI – Artificial General Intelligence), koja će imati sposobnost da razume, uči i primenjuje znanje na nivou ljudske inteligencije, kombinujući sve postojeće baze podataka uz kreativne asocijacije. Stručnjaci predviđaju da bismo AGI mogli videti već do 2030. godine.
Nakon toga dolazi Superinteligencija (ASI) koja će nadmašiti ljude u kreativnosti i rešavanju problema. Ona će moći da obradi ogroman broj biometrijskih podataka u sekundi i ponudi stopostotno prilagođene sportske programe, neopterećena tradicijom i dogmama.
Praktičan savet za sportiste
Umesto da se borite protiv tehnologije, počnite da je koristite pametno. Uđite u mentalni sklop gde AI posmatrate kao svog ličnog asistenta ili zaposlenog u stručnom štabu (ali nikada kao svog šefa). Zadajte mu zadatke, tražite alternative za povrede, upoređivajte pejsing strategije i analizirajte nutritivne vrednosti obroka. Iskoristite prednosti digitalnog doba, ali nemojte dozvoliti da vam algoritam diktira uživanje u sportu – konačna odluka i osećaj za sopstveno telo uvek moraju ostati vaši.
