Indeks telesne mase (BMI) je verovatno najpopularnija, ali ujedno i najviše osporavana formula u svetu fitnesa i medicine. Dok lekari često koriste ovaj indeks kao brzu i jeftinu metodu za procenu zdravstvenog statusa, moderni rekreativci i bodibilderi dobro znaju njegova ograničenja.
Indeks telesne mase je matematički proračun koji koristi vašu težinu i visinu kako bi procenio u koju kategoriju telesne mase spadate. Kreiran je prvenstveno kao alat za analizu opšte populacije, a ne kao precizno dijagnostičko sredstvo za pojedince.
Glavna mana BMI-ja leži u tome što on ne meri procenat telesnih masti, niti razlikuje masno tkivo od mišićne mase.
Kako se računa BMI? (Metrička formula)
U našem metričkom sistemu, formula je prilično jednostavna. Težina u kilogramima se deli sa kvadratom visine u metrima:
Na primer, ako osoba ima 68 kg i visoka je 165 cm (1.65 m), računica izgleda ovako:
Za odrasle osobe, rezultati se interpretiraju kroz sledeće standardne kategorije:
- Ispod 18.5: Podhranjenost
- 18.5 – 24.9: Normalna telesna masa
- 25.0 – 29.9: Povišena telesna masa (Prekomerna težina)
- 30.0 i više: Gojaznost
Zdravstveni rizici: Zašto se BMI i dalje koristi?
Uprkos manama, medicina se oslanja na BMI jer statistički postoji snažna veza između ekstremnih vrednosti i zdravstvenih problema.
Osobe sa visokim BMI-jem (kategorija gojaznosti) imaju povišen rizik od srčanih oboljenja, hipertenzije, dijabetesa tipa 2, apneje i nekih vrsta karcinoma. Sa druge strane, prenizak BMI takođe nosi opasnosti poput osteoporoze, pada imuniteta, deficita nutrijenata i hormonskih poremećaja kod žena.
Velika mana: Zašto BMI “laže” sportiste?
Najveći problem sa BMI skalom imaju sportisti i rekreativci koji se bave treningom snage. Pošto mišićno tkivo ima veću gustinu i teže je od masnog tkiva, osoba sa velikom mišićnom masom i niskim procentom masti može imati isti BMI kao osoba koja je gojazna i neaktivna.
Prema BMI skali, profesionalni bodibilder ili ragbista bi automatski bio svrstan u kategoriju “gojaznih”, iako je u vrhunskoj formi. Formula takođe ne uzima u obzir starost, pol (muškarci prirodno imaju više mišića), niti etničke razlike u građi tela. Naučna istraživanja pokazuju da dobra fizička forma i mišićni tonus neutrališu negativne efekte koje težina teoretski ima na kardiovaskularni sistem.
Naprednije metode za merenje sastava tela
Ako želite da znate tačan odnos masnog tkiva i čiste mišićne mase, umesto BMI proračuna koristite metode za analizu sastava tela:
- Bioelektrična impedansa (BIA): Metoda koju koriste pametne vage. Šalje slab električni impuls kroz telo i meri otpor tkiva, dajući procenu masti, mišića i vode.
- Merenje kaliperom (skinfold): Fitnes stručnjaci koriste ovaj jednostavan alat za merenje debljine kožnih nabora na specifičnim tačkama na telu, što daje precizniji uvid u potkožno masno tkivo.
- DEXA skeniranje: Napredni rendgenski sken koji pruža najprecizniju sliku gustine kostiju, mišića i rasporeda masti, ali se koristi uglavnom u medicinskim ustanovama.
Zaključak
BMI može poslužiti kao gruba, početna orijentacija za ljude koji tek kreću na svoj fitnes put. Međutim, ako redovno trenirate, dižete tegove ili se bavite sportovima izdržljivosti, nemojte slepo verovati ovom broju. Fokusirajte se na to kako vam stoji odeća, kako se osećate i kako se kreću vaši procenti masti na pametnoj vagi. Ogledalo i snaga na treningu su uvek bolji pokazatelji napretka od zastarele matematičke formule.
